Iza Trampove izjave da nema više ciljeva u Iranu, krije se možda izlazna strategija, ocenjuje istoričar Saša Adamović. Trampova analiza uoči rata u Iranu bila je jasan pokazatelj, da ovaj rat ne može tako lako da se završi po Ameriku, smatra politički ekonomista Mihailo Savić
Američki napad na Iran otvorio je niz pitanja koja potresaju svjetsku politiku. Ko je zaista gurnuo Vašington u novi rat, zašto poruke iz Bele kuće deluju haotično i kakve posledice ovaj sukob može imati po Ameriku, Bliski istok i globalnu ekonomiju.
Rat protiv Irana koji su izazvali Sjedinjene Američke Države i Izrael nastavlja da odnosi žrtve, a konačni ishod ne deluje ništa jasnije.
Pošto je ubijenog Alija Hamneja na mestu ajatolaha nasledio njegov sin Modžtaba, za kojeg se navodi da je tvrdokorniji od oca i da ima još bliže veze sa Iranskom revolucionarnom gardom, mediji prenose da Teheran ostaje istrajan u opiranju Vašingtonu i Tel Avivu.
S druge strane, poruke sa američkog vrha nisu ništa manje konfuzne i kontroverzne nego što su bile po izbijanju rata. Američki predsednik u ponedeljak je rekao za Si-Bi-Es njuz da je rat “manje više gotov”, da bi koliko sutradan, američki ministar rata Piter Hegset najavio najžešću seriju udara na Iran od početka sukoba. Danas, pak, američki “Aksios” prenosi da je Tramp rekao u kratkom telefonskom intervjuu za taj portal da će se rat završiti “uskoro”, jer, kako je naveo, “praktično nije ostalo ništa što se može ciljati”.
Tramp se susreće i sa skandalom oko udara na školu za devojčice u iranskom gradu Minab tokom prvog dana rata, u kojem je ubijeno najmanje 170 ljudi. Dok je Tramp iznosio protivrečne tvrdnje po pitanju napada, koji je sproveden američkom raketom tipa “tomahavk”, popularni novinar i nekadašnji Trampov savetnik Taker Karlson izjavio je da se ne vredi boriti za Ameriku ako je Vašington zaista iza napada a odbija da prizna odgovornost.
O tome šta se krije iza Trampove odluke, kakav se ishod očekuje i priprema li Tramp izlaznu strategiju u emisiji “Dan uveče” na RT Balkan govorili su politički ekonomista Mihailo Savić i istoričar Saša Adamović.
Adamović ističe da se iza Trampove tvrdnje da nema više ciljeva u Iranu, krije možda izlazna strategija.
“Tramp možda shvata da se zaglavio u ratu koji je započeo brzopleto, pod pritiskom Izraela i Benjamina Netanjahua. A on je nažalost, pristao da učestvuje u svemu tome. I kada je video da nešto što je trebalo da traje tri dana, traje i dalje, po njegovim pojedinim izjavama, priprema ono što bi moglo da bude izlazna strategija. To je da proglasi pobedu i da kaže kako je postigao sve što je planirao, da je uništio iransku flotu, vazduhoplovstvo, iranski nuklearni program. Međutim, neće to biti tako lako”, ocenjuje Adamović.
A s druge strane, za Izrael je jasno da je on ušao u rat da ide do kraja, ističe Adamović.
“Izrael namerava da ide do uništenja Irana kao države, da Iran doživi sudbinu drugih bliskoistočnih zemalja koje su stradale. Od 2001. kad su srušene Kule bliznakinje u Njujorku, ideja je bila da se Amerika uvuče u ratove na Bliskom istoku, da bi vodila ratove u korist Izraela”, objašnjava Adamović i dodaje da je “namera Izraela da Iran dovede u stanje u kakvo su dovedeni Sirija, Avganistan, Libija i da omogući stvaranje izraelske hegemonije na Bliskom istoku”.
Sama namera i ideja Izraela da napadne Iran bila je očigledna, navodi Adamović, kada je Izrael pomogao Donaldu Trampu da se vrati u Belu kuću.
“Imao je nameru da ga vrati u Belu kuću kao pouzdanog saveznika i kad se to desi, onda je ostao lakši deo posla, da zahvaljujući Trampu, povedu Ameriku u rat protiv Irana za račun Izraela”, navodi Adamović.
Kako ukazuje, prva žrtva rata u Iranu je Čarli Kirk, koji vodio pokret mladih republikanaca – Amerika na prvom mestu.
“On je u jednom trenutku pomislio da su američki interesi na prvom mestu i da ne mogu da se podrede nekoj drugoj državi. Još u vreme predizborne kampanje 2024. ukazivao sam na taj problem MAGA pokreta, da će se u jednom trenutku ljudi podeliti na one koji su zaista za Ameriku na prvom mestu, i one, koji su za Izrael”, ističe Adamović.
Savić smatra da je analiza uoči rata u Iranu Trampu bila jasan pokazatelj da ovaj rat ne može tako lako da se završi po Ameriku.
“Već su probali u junu prošle godine ovako nešto da urade. Pokušao je da gađa tu nuklearnu postavu koju Iran ima, a upitno je šta se zapravo desilo. Tramp mora makar da sluša generala kojeg je vratio iz penzije i dao mu četiri zvezdice, a koji je rekao da Amerika ne može da pobedi u ovom konfliktu, da Amerika nije spremna da bude u nekom dužem konfliktu sa Iranom. Tramp je morao da zna da ovo ne može dobro da se završi po njega, ali je činjenica da je okružen ljudima koji su vrlo zagriženi za Izrael. Nije samo izraelski lobi taj kojem ovaj rat odgovara. On odgovara i vojno-industrijskom lobiju”, ističe Savić.
Kako navodi, ne postoji nikakvo opravdanje da Amerika radi ovo što radi u Iranu.
“Ministar spoljnih poslova Omana koji je bio prisutan na tim razgovorima između Amerike i Irana je rekao da je Iran apsolutno bio spreman da pristane i na nešto mnogo oštrije protiv njihovog nuklearnog programa, da se skoro sve vrste tog oplemenjivanja izbace iz nuklearnog programa. Takođe, udruženja obaveštajnih agencija SAD, to nije samo CIA, u poslednjem izveštaju su rekli američkom kongresu da nema nikakvih naznaka da će Iran uskoro imati bilo kakvo ozbiljno nuklearno naoružanje”, ocenjuje Savić.
